NAJNOVIJI OGLASI:
Brod za izlete 
95.000 EUR
;   Mercury 4 KSza djelove 
1.500 EUR
;   Quicksilver Activ 555 Open 
14.000 EUR
;   Izletnički brod 
40 EUR
;   Volvo Penta MD11C 
500 EUR
;   Brod za jednodnevne izlete 
0 EUR
;   Dumi 
300 EUR
;   Hidraulična kopča Twin Disc MG5061 
8.000 EUR
;   Plastično korito 
30.000 EUR
;   Nanni 40 KS 
1.350 EUR
;   M/B Zvjezdica 
0 EUR
;   Beneteau Flyer 650 WA 
19.900 EUR
;   Terhi Big Fun 
7.900 EUR
;   Remorker ( GUC ) za prijevoz tereta 
50.000 EUR
;   Jedrilica Samba Show 29 
11 EUR
;   Jeanneau Islander 750 
19.000 EUR
;   Yamaha 3 Malta 
500 EUR
;   Yamaha F25AMHL 
2.300 EUR
;   Kvarnerplastika 450 
1.400 EUR
;   Gumenjak Cobra Ribs 7.5 m 
18.300 EUR
;   Gradac 5.80 
3.800 EUR
;   Slaven 
0 EUR
;   Doriff + Honda + Tender 
12.500 EUR
;   QuickSilver 635 Commander WA 
23.000 EUR
;   Gumenjak Lomac 430 
2.900 EUR
;   Fiat Aifo CP3 117 kW 
6.000 EUR
;   Krmena sjedalica 
300 EUR
;   Jahta Welcraft Monaco 3000 
19.500 EUR
;   Super galeb 
25.000 EUR
;   Mirakul 30 Hardtop  
75.000 EUR
;  

Vez(a) u Hrvata

Lijepo da ACI gradi komercijalne marine, poput marine u Rovinju, to je zbilja super. Fini prihod i naravno nešto što zaslužuje jedna od vodećih zemalja u čarter biznisu

Lijepo da postoje mnogobrojni pontoni za restorane po otocima na kojima možete čak i besplatno vezati vaše plovilo, naravno pod uvjetom da ste gost restorana, koji je naručio komad tune ili zubaca koji je za života imao snagu srednjeg izvanbrodskog motora. Možete se čak i vezati za bovu u "sigurnoj” uvali, a i sidriti izvan zone koncesije gdje vam možda netko mudar opet naplati sidrenje po sistemu APP (ako prođe prođe). Sve to kod nas prolazi. Vrijeme komunalnih vezova je davno prošlo i ono što ih je ostalo ljudi ih čuvaju kao obiteljsko blago. Ukoliko se i odluče na prodaju veza, a sada je pitanje i može li se to, i smije li se, onda mu je cijena na razini cijene plovila. Sve u svemu ako imate komunalni vez čuvajte ga i budite sretni da ga imate. Povući ću paralelu s jednom zemljom koja ima iznimno visoku kulturu plovidbe i gdje nautičari mnogo vremena provode na moru. Radi se o Švedskoj, zemlji s velikim brojem kišnih, i malo sunčanih dana. Kod nas bi za većinu njihovih plovnih dana rekli "di ćeš po ovakvom vremenu?!”. E u toj zemlji, osim komercijalnih marina, gdje su cijene vrlo prihvatljive, sustav vezova je riješen kroz lokalnu vlast, gradove i općine koji izgrađuju vezove i infrastrukturu, te koji građanima Švedske te iste vezove prodaju ili iznajmljuju vrlo povoljno. Red veličine 1.000 švedskih kruna godišnje, što je oko 600 hrvatskih kuna. Kako to da se jednom gradu u Švedskoj isplati graditi infrastrukturu i lučice, i da još na tome dobro zarade?! Ovo je dugoročna investicija, koja ima svoj siguran rok otplate. Ali tu su i razni servisi, trgovine i sve ostalo iz uslužne djelatnosti što tim istim vlasnicima plovila treba. Rekli bismo win-win situacija. Prihvatljiva cijena veza, koja bi za švedski standard slobodno mogla biti i veća, pozitivno utječe na njihovo gospodarstvo, na proizvođače brodica, zastupnike motora i opreme, servisere... Svi od ovoga imaju koristi! Ovaj švedski sustav u nekom obliku mogao bi biti primjenjiv i za naše nautičare, a blagotvoran i poticajan za naše brodograditelje i sve ostale koji se nautikom bave profesionalno. Možda bi trebalo nešto promijeniti, možda malo nas same, a možda i neke druge kojih se ovo tiče u ovoj zemlji. Ljudi, dosta je bilo priče! Primimo se posla, sredimo barke za sezonu, jer ako i nemamo sustav lučica kao Šveđani, makar imamo more kakvo malo tko na ovo svijetu ima, a naći će se i kakva "slobodna” bova.

1.3.2019 | 257 pogleda | Piše:
Krunoslav Mihić

Ova stranica koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Za nastavak korištenja web stranice kliknite na "Slažem se". Postavke kolačića mogu se konfigurirati u vašem web pregledniku, a više informacija potražite ovdje. Slažem se