NAJNOVIJI OGLASI:
Gradac 5.80 
5.350 EUR
;   Bakan Cabin 
9.200 EUR
;   Scania DI12 450KS@1800 RPM 
14.500 EUR
;   Tomos 
81 EUR
;   Jarbol i jedra 
700 EUR
;   Pasara 9.5m 
5.000 EUR
;   Brod za jednodnevne izlete 
0 EUR
;   Istranka 
5.000 EUR
;   Istranka 4,99 
2.500 EUR
;   Brod za prijevoz putnika 
45.000 EUR
;   Mercruiser 502 Magnum MPI 
4.000 EUR
;   Bavaria 36 
37.000 EUR
;   Kornat 700 
12.900 EUR
;   Tomos 4  
100 EUR
;   Vetus Marine Diesel M 2.C5 
2.720 EUR
;   Ribarski gliser + povlastica 
30.000 EUR
;   Otac Nikola 
0 EUR
;   Ribarski brod 
80 EUR
;   Lister 
0 EUR
;   Lombardini 40 HP 
3.400 EUR
;   Saver Manta 
7.600 EUR
;   Hydrosport 646 + Mercury 150 EFI 
34.000 EUR
;   ProKat 3660 Sport Cuddy 
112.000 EUR
;   Brod za izlete 
7 EUR
;   Antares 605 
11.000 EUR
;   IMR Perkins M33T 
2.900 EUR
;   Brod Zrno 
0 EUR
;   Dufour 36 Classic 
50.000 EUR
;   Osovinski vod sa propelom i instrument ploča 
200 EUR
;   Pasara 3.60 
250 EUR
;  

Vez(a) u Hrvata

Lijepo da ACI gradi komercijalne marine, poput marine u Rovinju, to je zbilja super. Fini prihod i naravno nešto što zaslužuje jedna od vodećih zemalja u čarter biznisu

Lijepo da postoje mnogobrojni pontoni za restorane po otocima na kojima možete čak i besplatno vezati vaše plovilo, naravno pod uvjetom da ste gost restorana, koji je naručio komad tune ili zubaca koji je za života imao snagu srednjeg izvanbrodskog motora. Možete se čak i vezati za bovu u "sigurnoj” uvali, a i sidriti izvan zone koncesije gdje vam možda netko mudar opet naplati sidrenje po sistemu APP (ako prođe prođe). Sve to kod nas prolazi. Vrijeme komunalnih vezova je davno prošlo i ono što ih je ostalo ljudi ih čuvaju kao obiteljsko blago. Ukoliko se i odluče na prodaju veza, a sada je pitanje i može li se to, i smije li se, onda mu je cijena na razini cijene plovila. Sve u svemu ako imate komunalni vez čuvajte ga i budite sretni da ga imate. Povući ću paralelu s jednom zemljom koja ima iznimno visoku kulturu plovidbe i gdje nautičari mnogo vremena provode na moru. Radi se o Švedskoj, zemlji s velikim brojem kišnih, i malo sunčanih dana. Kod nas bi za većinu njihovih plovnih dana rekli "di ćeš po ovakvom vremenu?!”. E u toj zemlji, osim komercijalnih marina, gdje su cijene vrlo prihvatljive, sustav vezova je riješen kroz lokalnu vlast, gradove i općine koji izgrađuju vezove i infrastrukturu, te koji građanima Švedske te iste vezove prodaju ili iznajmljuju vrlo povoljno. Red veličine 1.000 švedskih kruna godišnje, što je oko 600 hrvatskih kuna. Kako to da se jednom gradu u Švedskoj isplati graditi infrastrukturu i lučice, i da još na tome dobro zarade?! Ovo je dugoročna investicija, koja ima svoj siguran rok otplate. Ali tu su i razni servisi, trgovine i sve ostalo iz uslužne djelatnosti što tim istim vlasnicima plovila treba. Rekli bismo win-win situacija. Prihvatljiva cijena veza, koja bi za švedski standard slobodno mogla biti i veća, pozitivno utječe na njihovo gospodarstvo, na proizvođače brodica, zastupnike motora i opreme, servisere... Svi od ovoga imaju koristi! Ovaj švedski sustav u nekom obliku mogao bi biti primjenjiv i za naše nautičare, a blagotvoran i poticajan za naše brodograditelje i sve ostale koji se nautikom bave profesionalno. Možda bi trebalo nešto promijeniti, možda malo nas same, a možda i neke druge kojih se ovo tiče u ovoj zemlji. Ljudi, dosta je bilo priče! Primimo se posla, sredimo barke za sezonu, jer ako i nemamo sustav lučica kao Šveđani, makar imamo more kakvo malo tko na ovo svijetu ima, a naći će se i kakva "slobodna” bova.

1.3.2019 | 311 pogleda | Piše:
Krunoslav Mihić

Ova stranica koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Za nastavak korištenja web stranice kliknite na "Slažem se". Postavke kolačića mogu se konfigurirati u vašem web pregledniku, a više informacija potražite ovdje. Slažem se