NAJNOVIJI OGLASI:
Jet Ski Kawasaki 750 ZXI 
750 EUR
;   Skilso 23 
16.400 EUR
;   Ribarski brod 
0 EUR
;   Gliser 
11.000 EUR
;   Jedrilica Rogger SD2 
25.000 EUR
;   Coronet 24 family 
15.000 EUR
;   Osovina i proreler 
200 EUR
;   Inoks kormilo 
150 EUR
;   Roll bar 
100 EUR
;   Fisher 17 
13.500 EUR
;   Yamaha 9,9 
1.000 EUR
;   Sea Ray 190 SPX 
38.000 EUR
;   Damor 580 
6.100 EUR
;   Byboat  
300 EUR
;   Yam 380s 
1.600 EUR
;   Atlantic Marine 625 Open 
23.000 EUR
;   Yamaha 9.9 KS 
650 EUR
;   Yamaha 5KS 
850 EUR
;   Gumeni čamac Jadran motori 
500 EUR
;   Shamrock Grand Slam 31 
50.000 EUR
;   Turistički brod 
300 EUR
;   Reful 4 Wind + Tohatsu 30 KS  
3.500 EUR
;   Jedrilica klase Dragon 
10.000 EUR
;   Glastron gs219 
17.490 EUR
;   Gurges 545 
9.000 EUR
;   Adria 5.90 
7.600 EUR
;   M/B Providnost 
0 EUR
;   Quicksilver 595 
21.500 EUR
;   Dulkan 3.7 + Mercury 15 
2.000 EUR
;   Brod za jednodnevne izlete 
0 EUR
;  

Vez(a) u Hrvata

Lijepo da ACI gradi komercijalne marine, poput marine u Rovinju, to je zbilja super. Fini prihod i naravno nešto što zaslužuje jedna od vodećih zemalja u čarter biznisu

Lijepo da postoje mnogobrojni pontoni za restorane po otocima na kojima možete čak i besplatno vezati vaše plovilo, naravno pod uvjetom da ste gost restorana, koji je naručio komad tune ili zubaca koji je za života imao snagu srednjeg izvanbrodskog motora. Možete se čak i vezati za bovu u "sigurnoj” uvali, a i sidriti izvan zone koncesije gdje vam možda netko mudar opet naplati sidrenje po sistemu APP (ako prođe prođe). Sve to kod nas prolazi. Vrijeme komunalnih vezova je davno prošlo i ono što ih je ostalo ljudi ih čuvaju kao obiteljsko blago. Ukoliko se i odluče na prodaju veza, a sada je pitanje i može li se to, i smije li se, onda mu je cijena na razini cijene plovila. Sve u svemu ako imate komunalni vez čuvajte ga i budite sretni da ga imate. Povući ću paralelu s jednom zemljom koja ima iznimno visoku kulturu plovidbe i gdje nautičari mnogo vremena provode na moru. Radi se o Švedskoj, zemlji s velikim brojem kišnih, i malo sunčanih dana. Kod nas bi za većinu njihovih plovnih dana rekli "di ćeš po ovakvom vremenu?!”. E u toj zemlji, osim komercijalnih marina, gdje su cijene vrlo prihvatljive, sustav vezova je riješen kroz lokalnu vlast, gradove i općine koji izgrađuju vezove i infrastrukturu, te koji građanima Švedske te iste vezove prodaju ili iznajmljuju vrlo povoljno. Red veličine 1.000 švedskih kruna godišnje, što je oko 600 hrvatskih kuna. Kako to da se jednom gradu u Švedskoj isplati graditi infrastrukturu i lučice, i da još na tome dobro zarade?! Ovo je dugoročna investicija, koja ima svoj siguran rok otplate. Ali tu su i razni servisi, trgovine i sve ostalo iz uslužne djelatnosti što tim istim vlasnicima plovila treba. Rekli bismo win-win situacija. Prihvatljiva cijena veza, koja bi za švedski standard slobodno mogla biti i veća, pozitivno utječe na njihovo gospodarstvo, na proizvođače brodica, zastupnike motora i opreme, servisere... Svi od ovoga imaju koristi! Ovaj švedski sustav u nekom obliku mogao bi biti primjenjiv i za naše nautičare, a blagotvoran i poticajan za naše brodograditelje i sve ostale koji se nautikom bave profesionalno. Možda bi trebalo nešto promijeniti, možda malo nas same, a možda i neke druge kojih se ovo tiče u ovoj zemlji. Ljudi, dosta je bilo priče! Primimo se posla, sredimo barke za sezonu, jer ako i nemamo sustav lučica kao Šveđani, makar imamo more kakvo malo tko na ovo svijetu ima, a naći će se i kakva "slobodna” bova.

1.3.2019 | 205 pogleda | Piše:
Krunoslav Mihić

Ova stranica koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Za nastavak korištenja web stranice kliknite na "Slažem se". Postavke kolačića mogu se konfigurirati u vašem web pregledniku, a više informacija potražite ovdje. Slažem se