1. Pomorska anegdota

Samo dolari...

Zna Makso ča ga čeka, ko mladić kuverti, mornar, timuner i sad noštromo se linije je prošal

Makso, noštromo kuverti, doma je skoro dva meseca, dopust i slobodni dani bliže se kraju, čeka poštara da mu telegram donese.

Čekanje ubija, malo ki je miran, opušten, kamo će ga inbarkat, kakov je brod, je linija ili tramp, ki je barba, čif, kogo, sakakove monadi se po pamete vrte.

Pred inbarkamenat si su nervozni, napeti, bil to barba ili mali od kužine, ni Makso ni drugačji.

Više se ne zeza sa decun, žena ga niš pitat ne sme, zajedno se oceri na nju.

Sad kad je doma i kad se naučil na familju i familja na njega, teško se nazad na br ... (više u tiskanom i CD izdanju)