Pušač

BN 214
| 1.7.2019 | Piše:
Stanko Cuculić
| Foto:
Arhiva


Andre je jednostavno volel pušit. Cigaret mu je bil prva i zadnja stvar va danu, i niki zapravo ni znal kako Andre zgleda bez cigareta

Na partence bilo na dugi ili kraći vijaj, gambuža mora bit puna, ničega ne sme falet, a va siđilu, kako se na brodu zove carinska sprema, mora bit cigareti i sakakovoga alkoholnoga pića, od najobičnejega viskija do najskupljeh francuskeh konjaki, probraneh vin i šanpanjci. Tu posada po jako dobroj, skoro pa nabavnoj cijene i bez poreza, more kupit cigareti i alkoholna pića ko i va bilo ken drugen Duty Free Shopu. Dolaskon va porat, carina zapečati siđil, i on se opet otpre tek nakon partenci. Vino od panatiki je del hrane pa ga se ne siđila, a ni bira za divno čudo ni pod carinskun kontrolun nigdi, osin va Saudi Arabije, i nju se normalno kupuje od kamarijera, a plaća preko brodske vakete, ča će reć da se popijeno odbije od plaći. Pušači na brodu imaju tu privilegiju da puše najkvalitetneje cigarete na svitu, od Marlboroa, Camela ili Dunhilla do najfinejega grčkoga Papastratosa, i to po najnižoj cene!

Valje posle Drugoga rata i Jugoslavija je počela delat cigareti za pomorce. Bile su to Nautical i Nacional i moglo ih se kupit jedino na brodu, ali ni to drugo trajalo. Kvaliteta je bila dugo od straneh cigareti!

... (više u tiskanom i CD izdanju)