1. Ribolov

Luc

Galebovi! Dva dana ganjali smo Tona i ja galebove po horizontu k'o da smo malo munjeni. Oči bi nam se iščašile dok smo uočili ribu koju je jato luceva istjeralo na površinu, da bismo potom stigli na poziciju u trenu kad je kurbin pir već završio. I tako dva dana. I tako treću godinu za redom!  - Meni toliko kruli u želucu, i satire me umor da ne moren više tražit ribu. A tako i tako je zaludu. Cilo jutro jezdim uzduž i popriko okolo Blitvenice, a od vražjega luca ni L. Nego, barba Šime, oli vi niste gladni kad tu samo ležite? Ne mislite valjda da će vam riba sama uletit u kljun?
- Ala mali, još vonjaš na žumance koliko si zelen, lipo lezi tu kraj mene i muč. Sad će, samo ča nije.
- A ča to barba Šime?
- Bakul mali, Bakul.
- Oli ste popizdili barba Šime, pa nismo mi lastavice da jidemo bube, mi galebi gucamo ribe, zeru mi, zeru oni munjeni luci, vrag ih izija... ka da su iz mora ishlapili ovoga jutra.
- O ga ti moreš klepetat, tiću jedan nedorasli! Bakul ti je brod onoga Antona, ovisnika o moru i ribama. Koga đavla trošit oči i letat po cili dan okolo kad je lakše njega pratit!? Huncut jedan, najde jato samo tako...
- E, a onda nam je najbolje sletit na tega Bakula!
- Munjen si ka da te kokoš izlegla! Zapamti mali, Anton je ribar samo taki, ali taj ti ne voli ni ljude, ni tice, ni nikoje božje stvorenje osin ribe. Približi tu svoju pernatu guzicu preblizu brodu i dobit ćeš taj čas po ćunki jednim od onih njegovih šćapi kojima se okitija. Nego, ... (više u tiskanom i CD izdanju)