NAJNOVIJI OGLASI:
Jet Ski Kawasaki 750 ZXI 
750 EUR
;   Skilso 23 
16.400 EUR
;   Ribarski brod 
0 EUR
;   Gliser 
11.000 EUR
;   Jedrilica Rogger SD2 
25.000 EUR
;   Coronet 24 family 
15.000 EUR
;   Osovina i proreler 
200 EUR
;   Inoks kormilo 
150 EUR
;   Roll bar 
100 EUR
;   Fisher 17 
13.500 EUR
;   Yamaha 9,9 
1.000 EUR
;   Sea Ray 190 SPX 
38.000 EUR
;   Damor 580 
6.100 EUR
;   Byboat  
300 EUR
;   Yam 380s 
1.600 EUR
;   Atlantic Marine 625 Open 
23.000 EUR
;   Yamaha 9.9 KS 
650 EUR
;   Yamaha 5KS 
850 EUR
;   Gumeni čamac Jadran motori 
500 EUR
;   Shamrock Grand Slam 31 
50.000 EUR
;   Turistički brod 
300 EUR
;   Reful 4 Wind + Tohatsu 30 KS  
3.500 EUR
;   Jedrilica klase Dragon 
10.000 EUR
;   Glastron gs219 
17.490 EUR
;   Gurges 545 
9.000 EUR
;   Adria 5.90 
7.600 EUR
;   M/B Providnost 
0 EUR
;   Quicksilver 595 
21.500 EUR
;   Dulkan 3.7 + Mercury 15 
2.000 EUR
;   Brod za jednodnevne izlete 
0 EUR
;  

A što to meni treba?!

Nedavno je jedan od saborskih zastupnika priznao da oni uopće ne čitaju materijale koje bi trebali proučiti prije nego li podignu ruku, i da većina glasuje prema naputku stranke.

Slaba je utjeha pokušaj opravdanja da se sve to prije njih pročisti na raznim radnim tijelima, odborima i komisijama u kojima sjede eksperti. Još donedavno, dok su saborski zastupnici sve to imali na papiru moglo se vidjeti kolike hrpe papira su bile ispred svakog od njih. Sada, kad ti materijali pred njih stižu u elektroničkom obliku nama se čini kao da su oni sve to ipak prožvakali i da ruke dižu prema vlastitom zdravorazumskom prosuđivanju. Nažalost oni su samo glasačka mašinerija, produžena ruka vladajuće oligarhije.

Najbolji primjer je novi Pravilnik o sportskom i rekreacijskom ribolovu.

Pod izlikom da se tako štiti more i morski resursi, valjda od nas samih, zakoni koji reguliraju ovo područje mijenjaju se skoro svake godine. Zanimljiva je brzina kojom je ekspresno donesen ovaj pravilnik. Trebalo je samo devet dana od objavljivanja dokumenata za javnu raspravu do njegovog usvajanja. Koliko su dobri bili prethodni pravilnici, a i sam zakon kojim se regulira sportski ribolov najbolje dokazuju stalne izmjene. Kao uvijek, ima ovaj pravilnik i dobrih stvari, ali ostalo je još mnogo nesuvislih odredbi i pogodovanja određenim skupinama, što je odmah jasno svima koji dobro poznaju ovu materiju. Svima, ali ne i tvorcima ovog pravilnika. Stoga ne treba se čuditi ako ubrzo budemo pisali o novom pravilniku, izmjenama, dopunama...

Kad bi se na isti način, znači ekspresno, donosili zakoni i pravilnici kojima se štite svi građani ove zemlje od svakodnevne tlake, ovrha, deložacija, iskorištavanja, uhljeba, monopolističkih tvrtki koje ih svakodnevno strižu kao ovce, nepotizma, lokalnih šerifa, korupcije i svega onog što ovu zemlju na rubu Europe čini tako jadnom, tada bismo se vrlo brzo od zemlje iseljenika pretvorili u zemlju useljenika. Ovako stojimo na mjestu, točnije nazadujemo, jer većina drugih ide naprijed.

Sve najavljivane reforme su na dugom štapu, i pitanje je, kad jednom i krenu, koliko će duboko zagrabiti u bolesno tkivo koje razara ovu zemlju, a koliko će zapravo opet pogodovati interesnim skupinama. Svi dobri pokazatelji kojima se hvali vladajuća garnitura zapravo su jako varljivi i svode se na pitanje semantike, kako tko tumači brojke. Činjenica je da hrvatski građani, toliko puta nasanjkani, više ne vjeruju svojim vođama.

Oko nas živi preko 300 000 blokiranih za koje je život stao. To su ljudi koji se bore za goli život, a s njima barem još tri puta toliko članova njihovih obitelji koji danas u 21. stoljeću žive teže nego njihovi preci u 20. To je ukupno milijun građana ove zemlje! Zamislite kako njima moraju smiješno zvučati procjene svjetskih financijskih agencija koje su za pola stupnja povećale kreditni rejting Hrvatske! Za njihovo preživljavanje i borbu za goli život to im znači jednako koliko i otkriće planeta u drugoj galaksiji. Nitko više ne očekuje da će Hrvatskoj u idućih deset godina strelovito krenuti nabolje jer od ekonomije se ne očekuje ništa spektakularno. Kako nas ima sve manje, sve je manje i kvalitetne radne snage koja bi trebala pokrenuti sve što se najavljuje, i što se u budućnosti želi napraviti.

Zato nama koji nismo uhljebljeni, i iz nekog, nikom znanog razloga, još smo uvijek tu, i kao Don Quijote svakodnevno se borimo sa stotinama nesuvislih zakona, nameta, odredbi i zabrana koje nam zagorčavaju život, jednostavno je nemoguće ne upitati se: „Ma, što to meni treba?!”

Ali izgleda da nam treba, i moramo se nastaviti boriti, s nadom da ćemo ipak jednom postati Švicarska, kako nam je i obećano...

29.1.2018 | 420 pogleda | Piše:
Marko Cvitanić

Ova stranica koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Za nastavak korištenja web stranice kliknite na "Slažem se". Postavke kolačića mogu se konfigurirati u vašem web pregledniku, a više informacija potražite ovdje. Slažem se