Kambijeve skuše « Ribolov » Burza Nautike » nautički oglasno-informativni portal

Kambijeve skuše

Dolje na obali, u zbijenim kamenim kućama, po kalama, odvija se život kao u Smojinom "Malom Mistu". Ljudi koji žive tu, rijetko idu gore, izvan kamenog kruga. Oni odozgo opet slabo idu doli, tako da je Kambelovac misto s dva svita.

Nanese li vas put u Kaštel Kambelovac s mora, pristat ćete u malo primorsko ribarsko misto, kakvih ima mnogo duž obale. Kameni mul, porat, kuće, palme i barke, oriđinali, baš kao i u drugim mistima uz more. Dođete li pak kopnenim putem, izvan ove kamene oaze nećete naći ništa ribarsko ili primorsko, nećete naći ni misto, već jedno metastazirano naselje bez truna duše! Dolje na obali, u zbijenim kamenim kućama, po kalama, odvija se život kao u Smojinom "Malom Mistu". Ljudi koji žive tu, rijetko idu gore, izvan kamenog kruga. Oni odozgo opet slabo idu doli, tako da je Kambelovac misto s dva svita.

Ribolov je obilježio povijest mista i mnogim njegovim stanovnicima to je način života. Najviše se lovilo plivaricama, sitnu plavu ribu i palamide. Lovilo se pod svjetlom ferala za vrijeme ribolovnog mraka. Riba se skupljala pod svjetlom i u pravom momentu pasala (opkolila) mrežom. Mreža bi se skupila na donjem dijelu i izvlačila vanka dok sva riba ne ostane na malom prostoru. Tada bi se prebacila u brod. Neki su otišli korak dalje, pa su taj sistem usavršili i primijenili na drugu ribu. Tako su uz palamide, pasali gofove, tunje i još pokoju jatnu vrstu.

Brodovi su opremljeni visokom osmatračnicom s koje se cijeli dan pogledom pretražuje površina. Čeka se po zvizdanu, tihim i vrućim danima, da se riba digne u gornji sloj mora, ispod površine ili zaigra na njoj. Svaka od njih svoje prisustvo pokazuje drukčije. Iskusno oko s osmatračnice odmah zna o kojoj se radi. Pojedinci su i u tom ribolovu otišli još korak dalje i usavršili lov po arduri (svjetlucanju). Riba se iz samo njoj znanih razloga na određenim mjestima okuplja u velika jata. Uz prije nabrojene, okupe se i one kojima se ne bi nadali, poput komarče, ovčice i drugih. Lov se odvija noću tako da se vozi uz obalu i u morskoj tami traži svjetlucanje ribe (arduranje). Kad se nađe, mjesto se obilježi i paše mrežom. Na ovaj način, skončale su nebrojene ovčice, komarče, gofovi i cipli. Bilo je ulova koji su se mjerili tonama, a neki i vagonima.

E sad, ima ribara koji su otišli još korak naprid ili možda unazad, kontrakorak. U danima ribljeg obilja što ga je pružao sam Kaštelanski zaljev, zatim bliže i dalje okružje, ponašali su se kao da će to trajati zauvijek. Živili su za trenutak, nisu mislili na stare dane, nisu mislili ni da ribe neće bit ka šta je bilo, nisu mislili,... ni o brodu. Brod je ka i čovik, ima svoje potribe. Triba mu pažnja i ljubav. Kad ga samo iskorištavaš, a ništa mu ne daješ, ne traje dugo. Ima tu kapetana koji su potrošili po četiri, pet pravih brodova, hrpu kaića i manju seriju motora. Koji servis i uređivanje!? Dokle dura, dura! Polako dođe vrijeme kad kapetan ostane bez broda. Ljudi ka ljudi, sve okrenu na šalu, podbadaju, sprdaju s tim, s manama i neuspjesima, onako, dalmatinski okrutno, ali bez zloće. A tko je bez mane neka prvi baci kamen! Svaki ima nešto di ga se može poklopit. Tako je na obali skončao posljednji u nizu brodova jednog pravog morskog vuka i postao predmet najnovijih zajebancija. Jedna od njih je:

- Izvadili smo mu brod, bilo je na njemu osansto kili pizdic, je, je... Držale su ga da se ne raspane! -

Druga je:

- Ma vidi ga! Napravi je od broda lipi apartman! Oman do mora, samo triba dovest letriku i ka bog! -

Nego, skrenija san s teme! O čemu je ono riječ, o skušama? Je, je o skušama, a kakve to ima veze sa sparidima? Nikakve? Ma nemoj! Ima s morem, a more s ribom i eto veze!

Moj domaćin je Kambi, star je 600 godina, samo je živija kroz druge ljude. Po njemu je uostalom Kambelovac i dobija ime. Ustvari, izvrnili su ga, prije se zvao kaštel Kambi. Jedino je on ostao.

Prije desetak dana pojavila se skuša, najveća poslastica među plavom ribom. Ove godine kasni kao i sve ostalo, ali je ipak došla. Prvo je ušla u kanal, a onda u zaljev. Skuša digne na noge sve koji imaju barku, pa i one koji nemaju! Ovdje se love oduvijek. Stari Kaštelani su ih lovili na srdelinu. Pregrizli bi je zubima popola, dio s glavom bi prožvakali i pljuckali u more. Tako bi zadržavali ribu oko broda. Repni dio bi nadili na udicu i pustili u kurenat. Tunja se sastojala od najlona i jedne udice, najčešće bez olova, iako neki stave mali komadić.

Prominili su se ljudi. Srdele više nitko ne žvače. Ne može je moderan želudac podnit!

Jutro, počinje svitat, a u mandraču gužva. Stigla je plivarica, ulov je slab. Sveo se na samo nekoliko kašeta inćuna. Friški se uzimaju za ješku, a oni od prije nose se za brum. Svi su napaljeni, spremaju se, samo stari morski vuk pomalo, mrzovoljno šeta okolo. Uboja se na iver, zamotana mu je ruka pa ne može vadit skuše. Kambi se hvali kako mu je posudio osobnu i zdravstvenu da ode kod doktora primit tetanus. Kad je doktor pogledao zdravstvenu, pa izbrazdano lice kapetana, zapita ga: - Kako to da imaš samo pedeset godin? Pari mi se da imaš baren duplo! -

Kapetan ga pogleda ispod oka i odgovori: - E moj doktore! Da ti je život bija težak ka i meni, ti bi izgleda ka da ti je dvista! -

Na to je doktor pognuo glavu, dao inekciju i nije više progovorio. Kapetan se nakon tetanusa dezinficirao s litrom i po crnjaka, zlu ne trebalo.

Zvono s kampanela je otuklo pet uri, a Kambi se laganim korakom dovukao na mul. Ne nosi ni tunje ni ješku jer on je lovac, šta će mislit o tome. E, zato mu misli kompanjon, već vidno grintav i iznerviran njegovom mirnoćom. Skoro svi isplovljavaju u isto vrijeme. Na poziciji treba biti pred zoru. Svi su se brodovi usidrili u blizini. Počinje brumavanje. Šaka inćuna, srdela, srdelina ili papalina, drobi se pod prstima. Morem se širi miris, ustvari parfem za ribe dok meso i svjetlucave krljušti, lagano putuju kurentom. Ubrzo i udice idu u more. Glava se ostavlja za brum a nadiva rep, jer on je skuši draži.

Ako ste mislili da se ovdje radi o nekoj specijalnoj tehnici lova, posebnom priboru ili nečem drugom, prevarili ste se. Nema ovdje ni štapa, ni predveza, ni posebnih udica. Kambijeve tunje izgledaju stare kao i on sam. Možda su i starije! Za ribu od 15-30 deka, najlon je predebel i potrošen vremenom, pun gropova. Udice su Mustadove kristalke ili klasične pocinčane veličine 12 ili13. U vremenu kad se udičarski ribolov doveo do perfekcije, Kambi lovi s prahistorijskim priborom. Čini se ludo, a možda i nije. Odavno nisam vidio nekog tko je ležernije otišao na more. Nije toliko važna udica, nije ni debljina i kvaliteta najlona, već samo dovesti skuše pod brod. Ne opterećuje se on detaljima i sitnicama, lagano brumaje i gleda najlon u kurentu. Čeka griz. Pogledom prati gdje će skuša zaigrati. Bonaca je. Sitni kolutovi na površini odaju njenu prisutnost. Najlon se zategne, Kambi cimne i brže bolje izvuče skušu. Stavi je u špurtil da ne klapa po brodu i tako ne tjera ostale. odmah slijedi druga i kad se činilo da će krenuti, stanka. Mrežica s brumom spušta se ispod broda, ali se uz nju svako malo gnječe inćuni i bacaju. Kambijev kompanjon povuče velikog saruna. Još nekoliko saruna je izašlo. U barci do nas love se bukve. Ostali ne love ništa ništa, izgledaju zamrznuti u očekivanju poteza. Kako se Sunce dizalo, riba je sve slabije radila. Dan nije obećavao. Jučer su uhvatili trideset komada a danas slabo smrvljeni komadići inćuna uzalud nestaju u dubini. Skuše su tu ali neće da jedu! Krenem i sam pokušati dignut koju. Uzmem Kambijevu tunju, odbodem debelu Mustadovu udicu iz pluta, kad ona bez šiljka.

- Kambi, a di je udica? - upitam. - A bit će da je izila struja, nisan ih minja ove godine, e... -

Rezervnih, naravno nije bilo, pa sam brzo odustao. Kambi je potegao još par komada. Oko osam sati su se svi pomalo razočarano zaputili u kraj. Sutra je novi dan i nova nada. Opet će biti gužva u mandraču! Spremat će se ješka, tražit će se pozicije.

Za kraj mi je Kambi kao veliki gentleman ugurao svoj dio lova i ispričao kako je novopečeni ribar spoznao snagu gofa.

- Zapasali smo veliko jato, sve su bili pravi. Roba 30-40 kili! Dovukli smo ih uz brod i tribalo ih je pribacit unutra. Macan je jednog zgrabija za rep. Stiska ga, mislija ga uvuć. Čin ga je uvatija, gof je potega njega unutra. Onde su ga malo istriskali repicama. Kad je izaša, reka mi je: - Nisan zna da je tako jak! Nemoj, molin te, nikome reć!" -