Kako je nekad bilo

BN 186
| 2.3.2017 | 642 pogleda | Piše:
Stanko Cuculić

Posle večeri va meseru od posadi obično počnu ćakuli, raspravi, diskusije i nadmudrivanje o semu i sačemu. I podura to do devet, nekad i do deset večer! Vavek neki ima neč pametnoga za reć. Vavek se najde neki ki će kontrirat, vavek se najde neki ki će poslišat, i neki ki neće, i baš svaki meser ima onih ki igraju briškulu i trešetu i drže se ko da ne čuju. Oni ki su novo ukrcani povedaju kako oni na zadnjen brodu nisu delali ovako kako sad delaju, kako ova čif i noštromo previše zahtjevaju, pa se onda neki drugi javi i počne govorit kako su oni na neken drugen brodu delali na neki treći način, i da je to bilo puno bolje... i tako cela večer pasa, a da na kraju niki niš zapravo ne reče, i niš se ne zaključi aš, za pravo reć nisu ni imeli ča zaključit, kad ionako niš ne moru promenit. Nekad je tema i ča drugo. Kad se ne poveda o delu onda su na tapetu plaći, dodaci, overtajm, panatika, ča ih pripada, a ča nisu dobili, i nezaobilazna štorija o tomu kako je nekad bilo. I oko toga se, za divno čudo, većina uglavnom složi i jednoglasno zaključi kako je prije bilo bolje!

... (više uz pretplatu)