1. Pomorska anegdota

Bira

Oni hrabreji, snalažljiveji za dobit ki dolar su prodavali pijaču, kakovu šljivovicu, maraskino ili votku, aš va Merike je alkohol tad bil skup

Va ono vreme dokla smo imeli svoji brodari i brodi pod domaćun banderun ni bilo lahko navigat. Devizni dodatak bil je mali, nikakov, a doma je puno toga rabilo. Bila je tu mizerija, sega j falelo, i sve se j provivalo nadoknadit s tun mižerijun od deviznoga dodatka. Kadeti, asistenti i naučnici imeli su po sedandeset i pet centi na dan, treći ofičjali i basa forca dolar i dvajset, a barba i kapo, ki su imeli najviše, dobivali su dolar i pol! A samo da se zna, karta podzemne za doć z porta na Time Square va New Yorku, bila je pol dolara. Ni mornaru bilo lahko zabavit se i ča god videt, razgledat, malo pozabit na more, fortunali, brod, posal i počinut...

Neki nisu šli na kraj aš su šparali. Obično su to bili oni ki su kuću delali, ili pak mlajarija ka je otela auto ili gramofon. Drugi su pak rada šli na kraj, va grad opustit se malo, kupit kakovu sitnicu i ako je ikako bilo moguće doma se javit telefonon. Ma i jednin i drugin za ono ča su oteli trebali su soldi, i to dolari!

Malo ki od onih ki su navigali va Merike ni imel kakov rod. A rodu treba neč donest z staroga kraja, kakovu sitnicu, poruku, povedat novitadi. Obično bi ih oni onda otpeljali, pokazali kuću, auto i sve ča su ponosno stekli delajuć va tujen svitu stekli. Redovito su in hitili i ki dolar, pa su ih kumpanji, kad bi se vrnuli na brod pitali: - Si dobil Thank You? -

Oni hrabreji, snalažljiveji za dobit ki dolar su prodavali pijaču, kakovu šljivovicu, maraskino ili votku, aš va Merike je alkohol tad bil skup. Je da je to bilo rizično, ali je i doneslo najviše soldi, pa se i splatilo. Treba se snać, ki dolar sa strane dobit, za svoji viciji, i tako prišparat teško zasluženi devizni dodatak. Za prodanu bocu pića, moglo se zić, popit biru, sladoled polizat, a i kupit kakov manji regal.

Va Kuvajtu su tad naše firme delale porat, pa su se ljudi kad je naš brod došal rado podružili, poćakulali z nekin ki zna njihov jezik, a da se i ne govori kako su rado videli biru va toj zemlje kadi se ne toči alkohol. Bila je to odlična prilika za dobar posal. Kamarijer je napunil gambužu z birun, znajuć da bira dobro gre va tropih, kade naši radnici z gušton popiju mrzlu domaću biru, a nisu škrti, pa je dobro i plate! Ali... Za saku biru ka se na brodu popije zna se ki ju popil, i komu je na kraju meseca upisana va trošak bara. Stari mački su to dobro znali, pa su da niš ne bude sumnjivo, sami kupili i na brod prošvercali po par kašet biri, da bi ih onda potajno prodali.

A kako je Marin bil kadet, mlad i neiskusan, a pomalo i naivan, ni prvo Kuvajta kupil niš, pa je sad videć priliku za zaradu, od kamarijera zel najprvo jednu kašetu, a nakon par dan i drugu, ma kad je otel i treću zet i prodat građevinaron na kraju kamarijer ga je upozoril da će barbe bit sumnjivo kad vidi koliko je biri zel, naročito kad se zna da ne pije, ili ga baren barba ni videl da pije.

- Stvarno, dobro da ste me upozorili. Moran neč zmislet,... - rekal je Marin, a kamarijer mu je nato tobože ozbiljan rekal: - Pa počni pit biru da te barba vidi i rešil si problem! -

- Ma ja ne volin biru! - i va tren se domisli ča će storit. Istoga dana posle obeda, ko slučajno je prošal kraj oficirskoga mesera z praznun bocun biri, i kad je videl barbu počel tobože z prazne boci pit. Barba ga je pogledal, ma niš ni rekal, tako za večerun, pa posle marendi, obeda, i večeri... i tako nekoliko dan. Najzad je barba čifu rekal da mu je mali Marin sumnjiv, da je počel pit.

- Je barba, i mene je sumnjiv. - rekal je čif, iako je znal o čemu se dela, ali i on se je kod i svi ofičjali na račun toga dobro zabavljal.

Najzad je barba pozval Marina i strogo ga upital: - Od kad ti piješ biru? -

- Od vavek barba! Od mićega. Ja van bez biri ne moren! - odgovori Marin.

- E nećemo se tako! Od sad kamarijer ti ne sme dat ni jednu biru bez moga znanja! Tako mlad, a toliko pit... Pa postat ćeš alkoholičar, pijanac, ako već nisi. Tvoji doma će mene okrivit. Sran te more bit! Da te više nisan videl da ločeš, ni biru ni ča drugo! Smo se razumeli?! -

Obrnul se j Marin na peti i zišal za barbine kabine ne znajuć ča bi mislel. Pa bolje i alkoholičar, nego švercer, a ja znan da nisan ni jedno ni drugo.

I ni mu bilo krivo ča barba o njemu misli da je pijanac nego da je ostal bez biri, aš prodaja mu je tako dobro hodila. Ma već na drugemu vijaju bil je Marin pametneji i napravil svoju zalihu biri tako da ga više niki ni špotal da je postal pijanac, a on je samo provival doć do koga dolara.